Ape­la­ci­o­ni sud uki­nuo je dvi­je pre­su­de pod­go­rič­kog Pri­vred­nog su­da i vra­tio spo­ro­ve na po­nov­no od­lu­či­va­nje, iako je pr­vo­bit­no u oba sud­ska po­stup­ka pre­su­đe­no u ko­rist rad­ni­ka, od­no­sno gra­đe­vin­skog pred­u­ze­ća Go­ri­ca.
Ra­di se o spo­ro­vi­ma ko­je je Go­ri­ca vo­di­la sa Glav­nim gra­dom zbog par­ce­le gdje se na­la­zi po­gon „Ar­mi­ra­ča i pro­gra­ma­ta” od 25.117 kva­dra­ta u pod­go­rič­kom na­se­lju Za­bje­lo, za ko­ji je pro­te­kle sed­mi­ce za­klju­če­no ro­či­šte glav­ne ras­pra­ve u po­no­vlje­nom po­stup­ku, a po­stu­pa­ju­ći su­di­ja Mi­li­ca Po­po­vić do­ni­je­će pre­su­du u za­kon­skom ro­ku od 30 da­na. Ro­či­šte u po­no­vlje­nom po­stup­ku u spo­ru ko­ji Go­ri­ca vo­di sa So­si­je­te ban­kom za po­vra­ćaj od­ma­ra­li­šta ,,Vje­šti­ce” u Be­či­ći­ma, za­ka­za­no je za 15. april.
Pod­go­rič­ki Pri­vred­ni sud utvr­dio je da je ta par­ce­la, na ko­ju je Glav­ni grad po­la­gao pra­vo sti­ca­nja svo­ji­ne, vla­sni­štvo pred­u­ze­ća „Go­ri­ca”. Ta par­ce­la je rje­še­njem Okru­žnog pri­vred­nog su­da u Ti­to­gra­du od 25. de­cem­bra 1989. pre­ni­je­ta na „Go­ri­cu”, za­tim, pla­ća­njem ze­mlji­šta – na­kon na­ci­o­na­li­za­ci­je i do­dje­lji­va­njem ra­di oba­vlja­nja dje­lat­no­sti, i gra­đa­njem 12 obje­ka­ta na tom ze­mlji­štu.
Me­đu­tim, Ape­la­ci­o­ni sud je uki­nuo tu pre­su­du po­zi­va­ju­ći se na stav Vr­hov­nog su­da da jav­na pred­u­ze­ća ne mo­gu da stek­nu svo­ji­nu, me­đu­tim, ka­ko je is­tak­nu­to na ro­či­štu u po­no­vlje­nom po­stup­ku, taj stav se ne mo­že od­no­si­ti na Go­ri­cu, ko­ja je bi­la dru­štve­no pred­u­ze­će. U po­stup­ku ko­ji Go­ri­ca vo­di sa So­si­je­te že­ne­ral ban­kom tu­žbom se tra­ži da se utvr­di ni­štav­nost ugo­vo­ra o fi­du­ci­ji, po osno­vu kog je „Go­ri­ca” za­lo­ži­la imo­vi­nu ra­di obez­bje­đe­nja po­tra­ži­va­nja po kre­di­tu od 77 hi­lja­da eura. Ugo­vo­rom o fi­du­ci­jar­nom pre­no­su vla­sni­štva, sa ko­jim su se sa­gla­si­le obje stra­ne, imo­vi­na je pro­ci­je­nje­na na 224.300 eura, a pod hi­po­te­ku je sta­vljen plac po­vr­ši­ne 4,6 hi­lja­da kva­dra­ta, sa 20 mon­ta­žnih obje­ka­ta, sva­ki po 52 kva­dra­ta.
– Ape­la­ci­o­ni sud je uki­nuo pre­su­du pr­vo­ste­pe­nog su­da i spor vra­tio na po­nov­ni po­stu­pak iz raz­lo­ga ka­ko bi sud utvr­dio da li je ugo­vor o fi­du­ci­ji za­ve­den i da li je upi­sa­na hi­po­te­ka nad imo­vi­nom, jer ugo­vor o fi­du­ci­ji mo­ra da bu­de re­gi­stro­van u re­gi­stru za­lo­ga, pa ako je re­gi­stro­van ugo­vor on­da fi­du­ci­ja mo­že da se pri­mi­je­ni, a ako ni­je, on­da ne mo­že. Po­stu­pak utvr­đi­va­nja je u to­ku – re­kao je ,,Da­nu„ ste­čaj­ni uprav­nik Go­ri­ce Dra­gan Smo­lo­vić.
Pred­stav­nik rad­ni­ka Go­ri­ce Lju­bo­mir Vu­ja­čić is­ta­kao je da rad­ni­ci­ma ni­je­su iz­mi­re­na po­tra­ži­va­nja na ime lič­nih do­ho­da­ka i do­pri­no­sa za pen­zij­sko in­va­lid­sko osi­gu­ra­nje u pe­ri­o­du od 2003. do 2012. go­di­ne, ka­da je u to pred­u­ze­će uve­den ste­čaj na za­htjev rad­ni­ka.
– Ape­la­ci­o­ni sud je iz čud­nih raz­lo­ga vra­tio obje pre­su­de na po­nov­no od­lu­či­va­nje, či­me se vra­ti­lo i ve­li­ko raz­o­ča­re­nje is­cr­plje­nih i uni­šte­nih rad­ni­ka, ko­ji su svje­sni da im je imo­vi­nu na­pa­la si­la i moć Glav­nog gra­da i So­si­je­te ban­ke – re­kao je Vu­ja­čić.
On je is­ta­kao da biv­ši rad­ni­ci Go­ri­ce ži­ve is­pod ljud­skog do­sto­jan­stva, dok se na par­ce­la­ma ko­je su pred­met sud­skih spo­ro­va vo­di uspje­šan bi­znis.
– Od­ma­ra­li­šte u Be­či­ći­ma ko­ri­ste tre­ća li­ca od 2003. go­di­ne, od če­ga se dis­tan­ci­ra­ju i ste­čaj­na upra­va i So­si­je­te ban­ka, dok je par­ce­la na Za­bje­lu pod za­ku­pom ne­ko­li­ko fir­mi, za ko­je rad­ni­ci ni­je­su vi­dje­li ni ugo­vo­re ni upla­te ki­ri­je ni pri­je, a ni po­sli­je uvo­đe­nja ste­ča­ja – re­kao je Vu­ja­čić.
Rad­ni­ci su, po nje­go­vim ri­je­či­ma, uve­li ste­čaj u pred­u­ze­će, ka­ko bi spa­si­li imo­vi­nu od oti­ma­nja.
– Na­kon što je pr­vo­ste­pe­ni sud do­nio pre­su­du u ko­rist Go­ri­ce, rad­ni­ci su se po­na­da­li da će na­po­kon na­pla­ti­ti svo­ja po­tra­ži­va­nja, te da će us­pje­ti da re­gu­li­šu pen­zi­je na­kon upla­te do­pri­no­sa. Na­da je, me­đu­tim, krat­ko tra­ja­la – ka­zao je Vu­ja­čić.
J.V.


Du­gu­je im se 110 pla­ta

Imo­vi­na pred­u­ze­ća, pro­ci­je­nje­na 50 mi­li­o­na ma­ra­ka, po ri­je­či­ma rad­ni­ka, ne­sta­la je pre­ko no­ći, a pri­je uvo­đe­nja ste­ča­ja, zbog lo­šeg po­slo­va­nja Go­ri­ca je ima­la gu­bi­tak od 10 mi­li­o­na ma­ra­ka. Rad­ni­ci iz ste­čaj­ne ma­se po­tra­žu­ju 110 pla­ta, ak­ci­je, po ci­je­ni ne ma­njoj od 50 cen­ti za di­o­ni­cu, kao i da im se po­ve­že rad­ni staž, te da nad­le­žna in­sti­tu­ci­ja, po­put Dr­žav­ne re­vi­zor­ske, is­pi­ta ugo­vo­re, hi­po­te­ke, fi­du­ci­je, te da se, uko­li­ko se utvr­di da je bi­lo štet­nih ugo­vo­ra, oni po­ni­šte, a imo­vi­na vra­ti pred­u­ze­ću, a da se pro­tiv po­či­ni­la­ca ne­za­ko­ni­tih rad­nji po­kre­ne po­stu­pak.